1. Pingvini su jedna od oko 40 vrsta ptica koje ne mogu da lete.
2. Većina naučnika se slaže da postoji 17 vrsta pingvina. Od ovih 17 vrsta, 13 ih je ugroženo, a neke su čak i na rubu izumiranja.
3. Pingvini često putuju tako što se ''sankaju'' na svojim stomacima. Istraživači veruju da je ovo pingvinima efikasan, ali takođe i zabavan način kretanja.
4. Svi pingvini žive u južnoj hemisferi, od Antarktika do toplijih voda Galapagosa u blizini ekvatora. Ni jedan pingvin ne živi na Severnom Polu.
5. Pingvini su vrlo društvene ptice. Čak i na moru, pingvini obično plivaju i hrane se u grupama. Neke kolonije na Antarktiku mogu imati 20 miliona ili više pingvina.
6. Od svih pingvina i svih ptica, Carski pingvin (Aptenodytes forsteri) živi u najhladnijem okruženju. Na njihovom prirodnom staništu, Antarktiku, temperature vazduha mogu biti i -40 stepeni Celzijusa, a brzina vetra može dostići i do 144 km/h.
7. Pingvini mogu da ostanu pod vodom 10-15 minuta (Carski pingvin može i do 20 minuta) pre nego što trebaju da izrone kako bi udahnuli vazduh.
8. Pingvini na Antarktiku nemaju kopnenih neprijatelja.
9. Kraljevski pingvini mogu da formiraju kolonije gnezda do 10.000 pingvina. Svaki pingvin u koloniji se nalazi na istoj i tačnoj udaljenosti od svog komšije.
10. Pingvini vide bolje pod vodom nego na kopnu. Mnogi naučnici veruju da su pingvini ekstermno kratkovidni na kopnu.
11. Crna leđa pomažu pingvinima da se ''stope'' sa okolinom (morem, kopnom, stenama…) i na taj način izbegnu predatore koji ih vrebaju sa visine. Bela boja na stomaku im pomaže da izbegnu predatore koji ih vrebaju iz dubina (kada su u vodi).
12. Različite vrste pingvina privlače partnera na različite načine. Kraljevski pingvini pevaju duge pesme sa svojim partnerima. Mužijaci Papuanskih pingvina poklanjaju svojim partnerima darove koji se uglavnom sastoje od šljunka ili kamenja. Za pingvine, jaka ''ljubavna'' veza je izuzetno važna za podizanje mladih.
13. Veći pingvini obično žive u hladnijim krajevima. Manji pingvini obično žive u umerenim i toplijim krajevima.
14. Najstariji pronađeni fosil pingvina, Waimanu manneringi, star je oko 60 miliona godina. Njegovo ime dolazi od Maori pojma za ''vodene ptice''.
15. Pingvini mogu kontrolisati protok krvi u svojim ekstremitetima.
16. Pingvini mogu piti slanu vodu jer imaju posebnu žlezdu koja filtrira so iz krvotoka.
17. Odrasli mužijak Carskog pingvin je ptica koja može izdržati najduže bez hrane. Tokom perioda inkubacije, oni neće jesti oko 115 dana.
18. Pingvini se obično ne boje ljudi.
19. Pingvini su izgubili sposobnost da lete pre nekoliko miliona godina. Međutim, oni su ptice koje najbrže plivaju i najdublje rone. Ujedno su i najveće vodene ptice.
20. Svakog 25. aprila obeležava se Svetski dan pingvina.
Comments
Post a Comment